|
|
|
|
           |
     |
 |
|
|
|
|
|
 |
ZAŠTITNIK PAROHIJE |
|
||
Sveti Simeon Mirotočivi |
||||
Manastir Studenica |
Dve najveće ličnosti u istoriji srpskog naroda su otac Stefan Nemanja - Sveti Simeon Mirotočivi i sin Rastko - Sveti Sava. Koreni srpske državnosti srpske državnosti potiću od rođonačelnika Stefana Nemanje, a duhovnost, kultura i prosveta od Save. Ono što je Nemanja stvorio vojnički, to je Sveti Sava očuvao, dogradio i usavršio. Veliki tvorac države Stefan Nemanja bio je neobično dalekovid, mudar i u svim svojim državničkim planovima realan. Tu širinu shvatanja, mudrosti i realizma ostavio je u nasleđe svojim sinovima i potomcima Nemanjićima. Svi njegovi naslednici osećali su se da sede na njegovom prestolu i da upravljaju njegovom državom, kojom, ustvari, on kroz vekove vlada. Slikanje loze Nemanjića u Dečanima i drugim srednjovekovnim crkvama, gde je Nemanja prikazan kao koren ili stablo iz koga rastu potomci kao grane, samo odražava svest naroda i svih Nemanjića da su oni Nemanjin izdanak, da njihova snaga i sreća izviru iz njegove ličnosti, i da samo u živoj vezi sa njim oni mogu da opstanu. Odsečena grana se neminovno suši. Toga su bili svesni, pre svega, njegovi sinovi (Dr. Dušan Kašić, Spomenica SPC 1219-1969). |
Hilandar
|
||
|
O poreklu Stefana Nemanje malo se zna. Njegov otac Zavida, izgleda, bio je u srodstvu sa raškim velikim županima i sa zetskom dinastijom. Prve polovine 12. veka, u nemirnim okolnostima, Nemanjin otac Zavida beži u Zetu, gde mu je u Ribnici rođen sin Nemanja. Kasnije, u povoljnijim prilikama, porodica se vraća u Rašku. Nemanja je u Zeti krsten u rimokatoličkoj veri, a po povratku u Ras, u crkvi Svetog Petra i Pavla, izvršeno je miropomazanje po pravoslavnom obredu. Prve oblasti kojima je Nemanja upravljao bile su: Toplica, Ibar, Rasina, itd. Na županskom prestolu nalazio se njegov stariji brat Tihomir, čiju su vlast priznavala i ostala braća. Nemanja je izražavao želju za jačanjem i proširenjem svoje zemlje da bi svoju vlast učinio samostalnijom u odnosu na velikog župana Tihomira. U tome mu je pomogao i car Manojlo I Komnen. Prilikom boravka u oblasti Niša, susreo se sa Stefanom Nemanjom. Po rečima srpskog biografa, Manojlo I ga je odlikovao "Carskim sanom", izgleda dvorskom titulom i obdario zemljom. Tako su Nemanja i njegovi potomci dobili Dubočicu, kraj kod Leskovca. |
|
||
|
Nemanja podiže crkve u Toplici, manastir Svetog Nikole i crkvu Svete Bogorodice na usću reke Kosanice. Braća mu osporavaju prava na samostalno delovanje u svojim oblastima tako da to prelazi u sukob između njega i braće. Po rečima Domentijana, Nemanja je ukazivao da svako u svojoj oblasti može činiti šta mu je volja, a to se, izgleda, kosilo sa dotadasnjom praksom, ili je možda i prelazilo njene granice. Nemanja se upustio u borbu za velikožupanski presto. Oružanom borbom završilo se svrgavanje Tihomira sa vlasti. Uz dosta teškoća Nemanja je uspeo i objedinio sve srpske zemlje. Na vlast dolazi 1166. godine. I posle pobede nad braćom, imao je duge i teške borbe sa Vizantijom i sa Mlecima. Zna se da je bio dugo u vazalnim odnosima prema Vizantiji. Godine 1191. dešava se bekstvo najmlađeg sina Rastka u Svetu Goru, gde postaje monah Sava, i veliki vojnički poraz na Moravi. Oba ova događaja su bitno uticala na dalji tok i pravac Nemanjine vladavine. Pod uticajem sina Save, a i svojom voljom, Nemanja 1196. godine saziva veliki sabor u Rasu, na kome se odriče svetovne vlasti, i svoj presto predaje srednjem sinu Stefanu Prvovenčanom, a starijem sinu Vukanu Zetu i Zahumlje, žestoko se razračunava sa bogumilima i proganja ih u Bosnu. Zatim prima monaski postrig i dobija ime Simeon. To čini i njegova žena Ana, koja dobija ime Anastasija. On odlazi u Studenicu, a Anastasija u Bogorodičinu crkvu u Toplicu kod Kuršumlije. Monašenje je izvršio episkop raški Kalinik. Primanje monaškog zaveta i odlaskom na Svetu Goru 1197. godine Nemanja je ostavio u Studenici potpuno ustrojenu monašku zajednicu, o kojoj je sa Savom vodio brigu. U Svetoj Gori sa sinom Savom živeo je u manastiru Vatopedu. Kod Save i Nemanje se javlja ideja da osnuju jedan manastir koji će biti posvećen srpskom narodu i monastvu. Ta njihova želja se ubrzo i ostvarila. Dobijaju dozvolu od vizantijskog cara Aleksija III. Posle drugog odlaska Savinog u Carigrad, uspevaju da od cara dobiju "singilion" - zlatopečatnu povelju koja je glasila: "Srbima na večni poklon". Dobijanjem dozvole počinje jedan od najvećih poduhvata oca i sina za Srpsku crkvu, državu, kulturu, prosvetu i uopšte za celokupnu srpsku budućnost. To se dogodilo juna 1198. godine. Zato je cela 1998. godina bila u znaku velikog jubileja - osam vekova od nastanka manastira Hilandara. Dvadesetsestog februara 1199. godine umire Simeon Nemanja. Pošto je umro u priprati manastira Hilandara, smatra se da manastir još nije bio potpuno završen. Umire ispred ikone Presvete Bogorodice i poslednje reći bile su mu: "Hvala Bogu za sve". Po upokojenju iz moštiju Simeonovih počinje da teće sveto miro. To je dalo povoda svetogorskim monasima sa Protatom na čelu da izvrše kanonizaciju Simeona kao Svetog Simeona Mirotočivog.
|
|
