За време година цара Мицхаела Палеологоса и патријарха Јохн-а Беццоу-а, манастир је имао исту срећу као Ватопед манастир, јер монаси нису желели да одбаце своју религију као што су латини то од њих захтевали. Након што су убијени, баћени су у море. Несто касније Каталанци су употпунили катастрофу. 1357 манастир је постао грчки ( пре тога је био грузијски) указом патриарха Калистоса, не само због броја грчких монаха, већ и због интелектуалних проблема које су им стварали грузијски монаси. Априла 1865 је потпуно изгорео осим главног храма, али захваљујући позртвованости монаха је обновљен.
Главни храм подигао је грузијац Георге Варасватсе 1030. , а иконе на зидовима су насликане у периоду од 16. до 19. века. Иконе на зидовима нису само иконе светаца, већ и познатих филозофа као Софокле , Платон , Плутарх, Аристотел итд.

За време грчке револуције 1821 манастир је продао велики део свог блага у циљу помоћи грчким побуњеницима. Последњи грузијски монах је умро 1955. године. У Иверону је другаћије временско рачунање него у осталим манастирима. Заснива се на Халдеон временском систему, који је базиран на заласку сунца. Тако, кад је време 0 при изласку сунца за остатак Свете Горе, овде је време 0 при заласку сунца.
Манастир има 17 капела, међу њима капела Портаитисе (вратарица) у којој се чува истоимена чудотворна икона. Библиотека је једна од највећих на Светој Гори, садржи 2000 руком писаних докумената и око 13000 штампаних. Од осталих блага издваја се икона Портаитисе, сребрни свећњак по изгледу на дрво лимуна, мантија патријарха Грегорy-ја петог, скиптар цара Цимиског, део светог крста, мошти многобројних светаца итд. 13 ћелија припадају овом манастиру.