Хиландар је једини (засад) српски манастир на Светој Гори. Налази се на североисточној страни, удаљен око 3-4 километра од обала Егејског мора. У манастиру су сада још 20-так монаха. Близу манастира налази се кула краља Милутина, а у самој цркви налази се једна од најпознатијих икона, икона Тројеручице.
У манастиру постоји једна главна, велика црква , а још је 12 "локалних" (малих) црквица, тзв. параклиса, односно капела. Манастирска ризница је веома богата, са иконама и списима до 13. века. Игуман је отац Мојсије, а поред њега у манастиру је још двоје великосхимника. (Поређења ради у Србији не постоји ни један великосхимник, односно постоји бивши игуман Хиландара који је напустио то место због болести). Великосхимници имају много веће дужности у молитви. Ту је и лоза светог Симеона, која је позната по томе што помаже нероткињама.
Манастир Хиландар слави приказивање Мајке Божије 21. Новембра. Име му потиче од оснивача малог манастира који се звао Хиландариос или Хеландариос Растко, син српског краља Стефана Немање, који је био монах у манастиру Светог Пантелејмона, под именом Сава. Његова одлука шокирала је његовог оца, и он је пошао са њим на Свету Гору. Краљ Стефан постао је монах Симеон. Касније, на захтев новог српског краља Стефана другог грчки краљ Алеxиос понудио је српским монасима разрушени манастир Хиландар који је припадао манастиру Ватопед, и потврдио понуду документом са својим златним печатом. Тако су двојица монаха подигли нови манастир на рушевинама старог. Име Хиландар означава неку врсту брода. Они су попунили манастир са благом и вредностима (црквеним) и од почетка 13. века ту је био интелектуални и религиозни центар наших људи.
Касније је Сава постао Архиепископ Српски. Када су ова два монаха умрла, проглашени су свецима. Њихови гробови су североисточно од главног храма.
Током следећих година, манастир је добијао блага и погодности од српских краљева и тако постао највећи поседник земље на Атосу после Лавре.
Мали манастири Скорпиос, Комитиса, Калика, Стровилеа и четврти по хијерархији Зигос припојили су се Хиландару и он је тако постао четврти у хијерархији. 1722 и 1891, после посете српског краља Александра Обреновића, многи српски монаси преплавили су Хиландар. Када се 1913 еманциповала Македонија, српски монаси су чврсто захтевали унију Атоса са Грцком.
Данас, Хиландар је четврти по хијерархији. Главни храм саграђен је у 13. веку. Његове иконе су насликане у 14. веку, али су префарбане у 19. веку, тако да су одличне иконе уништене. Мозаици на поду су најбољи њихове врсте на Светој Гори. Од 20-так капела (параклиса) у манастиру, само капела Св. Ђорђа има иконе на зидовима.
Библиотека садржи 800 руком писаних рукописа и 7000 штампаних. Иконе у олтару су сликане 1623. године. Поред свог блага у манастиру се налазе и 2 крста направљена од светог крста (крста на коме је умро Христ), још неколико са драгим камењем, сјајне минијатурне иконе, заставе краљева, колекције златника, икона, историјских докумената и много других ствари.
Петнаест ћелија , у и око Кареје, припадају манастиру Хиландару. Поред њих и ћелија Молyбдоцлесиас-а, која садржи извршне иконе критског уметника Георги-а (1536-1541).
У близини Хиландара рестаурира се манастир Св. Василија који је на обали мора, и кад буде завршена рестаурација, део монаха прећи ће из Хиландара у нови манастир. Тада ће постојати два српска манастира на Светој Гори.
Поред тога, позната је и испосница Светог Саве у Кареји, у којој се налази само отац Симеон, а у њој се налази икона Млекопитатељнице, једина икона на којој пресвета Богородица доји малог Исуса. Тамо се налази и такосвана Хиладарска кућа где могу одсести посетиоци.
